Petrarkistički sonet o rečima

Blažena nek je zvezda i planeta
I večnost koja prve reči zače
Blažena nek je nestalnost susreta
Između reči i onog što znače

Blaženi nek su svi jezici sveta
Koji su Bogu razumljivi jače
Nek blažena je nevinost deteta
Koje kad ne zna reč izreći plače

Hiljadu reči ne objasni znanje
Neznanje svaka jedna ili manje
Mudrost je bolest jezikom se leči

I nek je blažen onaj koji peva
Kada budućnost više ne uspeva
Jer posle svega biće opet reči